Moć mirisa – najkraći put do mozga

Kod svih životinja, pa i ljudi, čulo mirisa je najstarije čulo koje igra dominantnu ulogu u ponašanju i povezano je sa opstankom i reprodukcijom. Međutim, čulo mirisa uzimamo zdravo za gotovo i ne smatramo ga previše čudesnim i posebnim, a ono upravo to jeste. Da bismo shvatili zašto su eterična ulja tako moćna, čak i kada ih samo udišemo, prvo moramo da upoznamo čulo mirisa.

moć mirisa - najkraći put do mozga

Šta je zapravo miris?

Kako da opišete miris ruže nekome ko nikada nije imao sposobnost da oseti miris?

Nije lako opisati mirise.

Obično ih poredimo sa nečim sličnim – sladunjavo, cvetno, zeljasto, zemljano, začinsko, citrusno, osvežavajuće, teško, jako, nežno i slično. Služimo se jezikom drugih čula da bismo objasnili čulo mirisa, jer čulo mirisa nema svoj jezik.

Ono je na višem, ezoteričnom nivou.

Zbog toga mirisi i deluju na jednom dubokom nivou i odlaze tamo gde niko drugi ne može – u dubinu našeg bića.

Kako otkrivamo mirise?

Svojim nosem, očigledno... Ali nije samo to.

Postoje dva načina otkrivanja mirisa:

• putem vazduha i prednjeg dela nosa (orto-nazalni put) i

• žvakanjem hrane, odnosno zadnjim delom nosa i ustima (retro-nazalni put).

Ta dva puta nam omogućavaju da detektujemo i opasne mirise koji nam ugrožavaju život, kao što su miris pokvarene hrane, otrovnih hemikalija, paljevine i slično.

Šta se dešava kada pomirišemo ružu, na primer?

Mi udahnemo vazduh, i to nekoliko puta ako osetimo da nam se miris sviđa. Vazduh zajedno sa mirisnim molekulima ulazi u nosne šupljine do miliona senzornih neurona koji leže u olfaktivnom epitelu.

Nosne šupljine ne služe samo za uvlačenje vazduha, već ga vlaže, zagrevaju, pročišćavaju i usmeravaju ka olfaktivnom epitelu koji se nalazi u dubini nosa.

Njuškanjem i mirisanjem povećavamo protok vazduha, kao i koncentraciju mirisnih molekula.

Komplikovana i čudesna je ta anatomija...

Kada se mirisni molekuli rastvore u (olfaktivnoj) sluznici nosa, vezuju se za receptore na ćelijama, pri čemu se stvara električni signal – impuls. Receptori i mirisni molekuli rade po sistemu „ključ-brava“.

Ljudi imaju oko 450 različitih receptora, dok psi, na primer, imaju dva puta više. Svaki receptor se aktivira pomoću različitih molekula, a svaki molekul mirisa može da se veže za nekoliko različitih receptora.

Ono što smatramo mirisom zapravo je specifična kombinacija mirisnih molekula koji deluju na različite receptore, što nam omogućava da razlikujemo miris pokošene trave od mirisa ruže, na primer.

Električni impuls prolazi dalje kroz aksone mirisnih nerava. Aksoni prolaze kroz laminu cribrosu etmoidne kosti, ili kraće rečeno bazu lobanje, i dolaze do bulbus olfactoriusa, koji predstavlja produžetak strukture (frontalnog režnja) mozga.

Dakle, može se slobodno reći da mirisi direktno utiču na mozak — to je najkraći put kojim podražaji iz spoljašnje sredine utiču na nas.

Kada olfaktivni bulbus obradi signal, šalje ga dalje u ostale delove mozga: talamus, limbički sistem, orbitofrontalni korteks i ko zna gde još, jer naučnici još uvek nisu otkrili sve neuronske puteve kojima mirisni impulsi stižu do mozga.

Ono što je nama važno u ovoj priči jeste da zapamtimo da je mirisni živac direktno povezan sa limbičkim sistemom, koji se smatra glavnim centrom za obradu pažnje, učenja, pamćenja i emocija.

Da se malo vratimo koštanim strukturama kroz koje prolaze aksoni mirisnih živaca, a to je lamina cribrosa etmoidne kosti. Zašto je ova struktura interesantna? Meni kao studentu medicine, koji se upoznaje sa anatomijom lobanje, ta struktura je bila očaravajuća. Sve sam mogla da zaboravim, kako se šta zove na latinskom, ali laminu cribrosu — ne.

Zamislite da držite u rukama lobanju i osetite koliko je to masivna, čvrsta, moćna struktura, napravljena da čuva nešto veoma dragoceno — naš mozak. I onda vidite na bazi lobanje taj deo koji izgleda kao nežna pločica sa bar dvadesetak sitnih rupica. Kažu vam da tu prolaze aksoni mirisnih živaca, do bulbusa koji je u stvari deo mozga.

U redu.

I onda čujete priču od profesora anatomije kako ta fina struktura može lako da se probije ako neko dobije jak udarac u nos, što može biti i smrtonosno. Eto, i za kost možete reći da je nežna.

Zašto je to tako?

Odgovor sam shvatila tek kada sam počela da proučavam aromaterapiju i uticaj mirisa na našu podsvest i emocije. To je naša tajna veza sa prirodom i sa nama samima, to je nešto neizrecivo, kao i sam miris. To je najkraći i direktan put od spoljašnje sredine do naših najdubljih moždanih struktura, kao što je limbički sistem. To je otvoren put za one koji znaju kako da ga iskoriste za sopstveno dobro.

Ta struktura jednostavno je morala ostati otvorena i nežna.

Limbički sistem

Limbički sistem kao naziv danas se smatra zastarelim. Limbus znači granica, i ova moždana struktura se nekada smatrala jednom vrstom granice. Često se naziva i paleokorteks ili pra-mozak, jer se kao struktura nalazila i kod prvih sisara.

Limbički sistem sastoji se iz nekoliko moždanih struktura: hipokampusa, amigdale, prednjeg talamičkog jedra i drugih. Da ne ulazimo u dubiozu, jer mi se pri samoj pomisli na anatomiju centralnog nervnog sistema zavrti u glavi. Za nas koji volimo aromaterapiju važno je da zapamtimo da je deo limbičkog sistema i struktura koja se zove amigdala. Ona je jedna od najdubljih moždanih struktura ovog sistema i u njoj se obrađuju emocije, pažnja, memorija i drugo.

Da li možete samo da naslutite koliko mirisi eteričnih ulja mogu delovati na podsvest, emocije, raspoloženje, pažnju i memoriju kada mogu da zaobiđu moždani korteks i proces razmišljanja i analize?

To je onaj osećaj sličan dubokoj meditaciji. Razlika je u tome što miris eteričnih ulja deluje momentalno, tako da vas miris odseče od trenutne situacije i vrati vas samima sebi. Nervoza, uznemirenost, strah, bol, tuga, bes, frustracija — šta god da osećate u datom trenutku, udisanje određenog eteričnog ulja izvešće vas iz neprijatnih osećaja u jednom dahu.

Moćno, zaista. To je duboko, intimno iskustvo koje svako od nas može da objasni na svoj način.