Konfuzija zvana „alternativna“ medicina i aromaterapija

Kada slučajnog prolaznika pitate da li zna šta je to aromaterapija, verovatno će vam odgovoriti da zna!

To su one mirišljave sveće, sapuni, osveživači prostora i WC šolja, omekšivači veša, deterdženti sa „opuštajućim“ mirisima, soli za kupanje i još mnogo toga što koristimo u svakodnevnom životu.

Svaki aromaterapeut može da se nasmeje ili zgrozi nad ovakvom interpretacijom pojma aromaterapije, ali to je stvarnost.

Ovo je deo koji se odnosi na naše zakone i na svakodnevnu upotrebu termina koji nisu prikladni. Dosadno, ali važno, jer neprikladna upotreba određenih reči stvara veliku konfuziju, naročito kod ljudi koji se prvi put susreću sa pojmom aromaterapije.

konfuzija zvana "alternativna medicina" i aromaterapija

Hajde da krenemo od zakona. Danas važeći pravilnik Ministarstva zdravlja Republike Srbije više ne govori o „tradicionalnoj“, već o komplementarnoj medicini. To zvuči kao pomak jer je termin svakako precizniji od ranijih naziva. Međutim, kada zagrebete ispod površine, vidi se da suština nije mnogo promenjena. Ova oblast se i dalje određuje u odnosu na konvencionalnu - modernu medicinu, kao nešto što stoji pored nje, a ne ravnopravno sa njom.

U tu oblast ubrajaju se akupunktura, homeopatija, ajurveda, tradicionalna kineska medicina, osteopatija i druge metode.

Aromaterapija jeste formalno priznata, ali je svrstana među metode očuvanja i unapređenja zdravlja, a ne među metode prevencije, dijagnostike, lečenja i rehabilitacije. Dakle, priznata jeste — ali joj je odmah dodeljeno ograničeno mesto. I to mnogo govori.

Zakon propisuje da metode komplementarne medicine mogu obavljati samo zdravstveni radnici sa odgovarajućim obrazovanjem, licencom i posebnim odobrenjem. Kada je reč o aromaterapiji, propisana je posebna edukacija, teorijska i praktična nastava i jasno definisani uslovi rada. Dakle, država očigledno priznaje da aromaterapija nije igračka. Upravo zato je još upadljivije što joj se i dalje ne priznaje ozbiljnije mesto u sistemu!

Pre nego što nastavim, moram da objasnim zašto termin „alternativna medicina“ stavljam pod navodnike.

Alternativa znači izbor između dve mogućnosti. U ovom slučaju, to bi trebalo da znači izbor između klasične, zapadne medicine i drugih postupaka koji se koriste u lečenju ljudi vekovima unazad. Dakle, čovek može da bira — hoće li jedno, drugo ili oba.

Ali u stvarnom životu ljudi često nemaju stvarni izbor. Jer ono što je formalno priznato nije automatski i stvarno dostupno svima. Većinu tih metoda morate da platite iz svog džepa, iako uredno plaćate zdravstveno osiguranje. Dakle, izbor imaju samo oni koji to finansijski mogu da priušte.

A možda je još važnije pitanje — alternativa čemu?

Odete kod lekara klasične medicine, dobijete ozbiljnu dijagnozu i čujete da za vašu bolest nema leka. Šta onda? Da li imate alternativu? Da odete kući, legnete u krevet i čekate kraj ili da pokušate sebi da pomognete na drugi način?

Moje duboko uverenje je sledeće: medicina je sve što leči, a nemedicina je sve što ne leči.

Ako klasični postupci zapadne medicine nemaju odgovor, to ne znači da odgovora nema. To samo znači da oni ne znaju kako da vam pomognu. To je sve.

Tradicionalna, alternativna, komplementarna, integrativna, holistička medicina — naziva ima mnogo. I čak i oni koji se dugo bave ovom oblašću ponekad mogu da se zbune. Ali suština je u tome da se tim terminima svi drevni načini lečenja odvajaju od moderne medicine.

Holistička medicina je možda najprihvatljiviji naziv, jer podrazumeva čoveka kao jedinstvo tela, uma i duše. A upravo tu moderna medicina najčešće pokazuje svoje granice.

Moderna medicina je rastrzala čoveka na delove kao divlja zver.

Posmatra ga kao mašinu koju treba popraviti, bez ozbiljnog razmišljanja o njegovom duhu, umu, socijalnoj sredini i individualnim potrebama. I upravo smo zbog toga tu gde jesmo. Malo je onih koji imaju puno poverenje u medicinski sistem, pa sve više ljudi pokušava da pomogne sebi, često bez velikog poverenja u lekare i metode lečenja zasnovane pre svega na farmaciji.

Klasična, zapadna medicina u obliku u kome je danas poznajemo postoji relativno kratko (oko 200 godina), dok metode koje se danas nazivaju komplementarnim postoje hiljadama godina. I došli smo do toga da drevne medicinske nauke danas posmatramo kao dopunu medicini koja navodno zna odgovore na sva pitanja...

Lekari koji se odluče za usavršavanje u ovim oblastima često se smatraju manje vrednim, kao da su se sklonili od „prave“ medicine.

A istina je često mnogo jednostavnija: to su ljudi koji nisu mogli da podnesu osećaj nemoći koji se često javlja kada se bavite klasičnom medicinom.

To je sve.