Različite škole aromaterapije

Dugo se raspravlja o tome da li uopšte postoje različite škole aromaterapije i koliko su te podele stvarne, a koliko prividne. Ako mene pitate, razlike definitivno postoje, a kako se koja škola zove, to i nije toliko važno. Važno je objasniti o čemu se radi, da bi se konfuzija svela na minimum.

različite škole aromaterapije

Dakle, osnovna podela je na francusku i britansku školu aromaterapije. Pominje se, mada ređe, i nemačka škola, ali ona se u principu oslanja pre svega na inhalacionu primenu eteričnih ulja.

Najlepši i najtačniji opis razlike između ovih škola leži u sledećoj rečenici:

britanska škola je više aroma, a manje terapija, dok je francuska škola manje aroma, a više terapija.

Najveća razlika leži u primeni eteričnih ulja.

Britanska škola promoviše upotrebu eteričnih ulja za inhalaciju i masažu. Eterična ulja se uvek razređuju u nosaču, odnosno baznom ulju, i nikada se ne koriste nerazređena, niti se primenjuju oralno.

Ova škola se uglavnom oslanja na istraživanja rađena na životinjama. Ta istraživanja su veoma često izolovana i odnose se na dejstvo samo jedne aktivne supstance iz eteričnog ulja, što je, po mom mišljenju, veoma pogrešno. To je princip klasičnih farmaceutskih istraživanja koja pokušavaju da iz prirode izdvoje određenu supstancu sa terapeutskim osobinama, a zatim je patentiraju kao novi lek i prodaju po visokoj ceni.

Svakome ko se ikada ozbiljnije susreo sa aromaterapijom poznato je da eterična ulja imaju veoma komplikovanu hemijsku strukturu i obilje različitih fitohemikalija, i upravo u tome leži tajna njihovog terapeutskog uspeha.

Takođe ćete pronaći i obilje kontraindikacija za primenu eteričnih ulja. Većina škola u svetu koje se bave aromaterapijom zapravo promoviše britansku školu. Otuda i strah od unutrašnje upotrebe eteričnih ulja jer je britanska škola strogo zabranjuje.

Oni promovišu i stav da se aromaterapijom mogu baviti isključivo medicinski profesionalci koji su dodatno obučeni za ovu oblast fitomedicine. I naš zakon se pridužuje ovim preporukama...

S' druge strane, francuska škola je gotovo suprotna. Ona promoviše oralnu upotrebu eteričnih ulja ali i inhalacije, masaže, vaginalete i supozitorije. Definitivno je više zainteresovana za terapeutsku primenu. Ova škola razvijena je od strane doktora medicine, lekara kojima je pre svega u interesu da leče bolesti i održavaju dobro zdravlje onih koji su zdravi, odnosno da deluju preventivno.

Francuzi se oslanjaju na istraživanja koja su rađena na ljudima, gde se upotrebljavaju cela eterična ulja, a ne samo neke njihove komponente. Ta ulja su uvek terapeutskog razreda i o njihovom kvalitetu se ne raspravlja — on uvek mora da poštuje najviše standarde.

Ova škola naglašava i to da je aromaterapija sigurna za upotrebu i da može da je praktikuje bilo ko ko želi da nauči osnovne principe aromaterapije. Naravno, to je dovelo do toga da u Francuskoj eterična ulja svakodnevno koristi veliki broj ljudi.

Kako neki kažu, postoji opasno rivalstvo između ove dve škole — „Britanci“ napadaju „Francuze“, a „Francuzi“ samo žele da ih ovi ostave na miru.

Postoji i anegdota da je podela na škole aromaterapije počela 2000. godine, kada je dr Daniel Pénoël ispričao vic na jednom simpozijumu. Nemačka aromaterapija je kao platonska ljubav i ne može napraviti bebu. Britanska škola je kao flertovanje i i dalje ne može napraviti bebu, a francuska škola je pravo vođenje ljubavi i može napraviti bebu.

Najveći izazov ovde zaparvo leži u pravilnoj edukaciji ljudi koji žele da koriste eterična ulja u svakodnevnom životu i odabiru najkvalitetnijih eteričnih ulja za aromaterapiju.